Mečkari s bubamarom!
Mečka, koja je skoro godinu dana atraktivno igrala ispred stadiona Crvene zvezde, preko noći je, od prošle srede na četvrtak, promenila lokaciju. Preselila se u Humsku, pa za sada stidljivo udara u daire i djuska po notama iste pesme kao i do skora u Ljutice Bogdana.
A neposredni povod je, kao i pre godinu dana, Apoel!
Nije kriza u Crvenoj zvezdi počela tim nesrećnim rezultatima sa Kipranima. Kako to obično biva, samo kapljica je dovoljna za prelivanje, ali i rušenje brane! Apoel je dokusurio već načet nasip i ekspresno su poplavljeni svi trofeje. Ostao je samo da viri malo onaj na vrhu piramide iz crveno-belog muzeja, popularni pehar s ušima.
Na površinu je ispilivalo sve što inače ispliva na površinu, kada je voda preko glave. Zasmrdelo je na sve strane. Finansijski problemi, sumnje na prevare i to svih i svakog; medjusobno optuživanje je dostizalo kulminaciju pred svake izbore za predsednika, ili makar najavu da bi stari mogao da bude smenjen; pojavili su se lešinari, manji i veći, spremni da otmu svoj deo plena ako im se ukaže prilika. Jednom rečiju, haos!
Samo nekoliko obazrivih fudbalskih poslanika je opominjalo: ne smejte se tudjoj nesreći, zaigraće mečka i ispred vaše kuće! Govorili su da nije Zvezdin problem izolovan, da svi imaju iste, ili čak i veće u sopstvenom nepometenom dvorištu. Eh, ali srpska narav je čudo! Svima se više svidjalo da gledaju preko ograde, nego da spuste podignuti nos i pogledaju u kakvom su glibu do kolena.
Doduše, ruku na srce, godine i godine ustaljenog ustrojstva, gde se zna ko je vojnik, a ko general, u Partizanu su napravili privid. Naizgled je iznad stadiona JNA bio ružičasti oblačić, iz koga su samo sipali evri od inostranih transfera talentovanih klinaca, dobre vesti o povratku isluženih kajli u prve redove, osmesi za naslovne strane ustoličenih marioneta.
Rasprodaje igrača su oduvek, a kako stvari stoje i zauvek, jedini pouzdan izvor finansija za naše klubove. Mali se utrkuju koji će pre svog igrača prodati Zvezdi ili Partizanu, pa se posle preganjaju koliko deo pripada Partizanu, a koliko Mirku Vučureveću. Veliki, inače spali na dva slova, jure po evropskoj tržnici ne bi li za skupe pare prodali svoje, a vise po Brazilu i Africi, da kupe jeftino tudje!
U unovčanju junoša, ipak, prednjači Partizan. Godinam su se trsili da imaju dobru školu fudbala, poredili je sa Ajaksovom, Teleoptik isticali kao uzor svima na Balkanu. Ali, zaradjuju od dece koju su na vreme kupili. Naravno da imaju i promašaja, pa im tako Fejsa još uvek nikom nije zanimljiv, a i obrenovčanin Petrović baš i ne pokazuje očekivani kvalitet.
Zvezda je, u ovom slučaju, nevina! Školu imaju, ali decu olako puštaju! Ne računaju na njih! Preprodavci trljaju ruke, jer kada konačno stigne do glave nekog (novog) predsednika da nije vlasnik sopstvenog podmlatka, svaki izdvojeni dinar ili evro boli. A tek procenat od budućeg ugovora! Postao je poseban manir u tim menadžerskim vodama da se igrač rasparča! Jedna ruka – prvom klubu. Druga ruka – mami i tati. Glava menadžeru, obe noge Zvezdi ili Partizanu, a ono ostalo ispod žita, pa ko ućari!
Stadioni su nam rupe! Zvezdin doslovno, pošto ga tako zovu komšije, a Partizanov nikada i nije bio nešto blistav! Doduše, ako im nešto neko prigovori, uvek imaju odgovor: „Mi smo ovde igrali Ligu šampiona, znači dobar je!“ Istina je, ipak, da je neko dobro zatvorio oči, ili je neko dobro slagao da je uradio sve što je trebalo da uradi sa liste prigovora!
Situacija je nešto bolja na Marakani. Čak su i svlačionice prestale da prokišnjavaju, mada one nisu u nadležstvu fudbalskog kluba, već Sportskog društva koje je imalo i velelepnu donatorsku večeru za hitno popravljanje hale, održanu tu nedavno, 2006. godine! (http://www.politika.rs/rubrike/Sport/t16102.lt.html) Ali ko još o tme nešto pita, ili ko sme da pita! Doduše, iskreno, svlačionice je popravila Univerzijada.
To nešto bolje je daleko od idealnog, ali još uvek daleko i ispred svega ostalog vidjenog po superligaškim stadionima širom Beograda. I po negde u Srbiji, gde se igra.
A treneri, sudije, marketing u službi fudbala…
Ugojena, dobro održavana mečka se šepuri, posle Ljutice Bogdana, u Humskoj. Odavno je, u stvari, trebala prvo da ode na Terazije, ispred prostorija Saveza i da, ako treba, zaustavi i saobraćaj! Nego je tamo neko na vreme shvatio da treba da postavi zamke!
