Dobro jutro! ‘ dan! ‘ vece!

Dan posle, evo, o Partizanima neću. Jedino što sam od njih videla sinoć i ovih dana je jedan sujetan trener, čiju su aroganciju do bola podržavali prijatelji iz nekih svojih, samo njima znanih razloga. Jer, u iskreno prijateljstvo u tim vodama ne verujem.

Da pojasnim, Jokanović je ostao da napravi i ovaj nerešeni rezultat kod kuće zato što je prijatelj sa jednim direktorom i dvojicom potpresednika. Od kojih je jedan već bivši.

A o Zvezdi?

Ja verujem da je Pižon imao dobru nameru da taktikom iznenadi protivnika. Mogla bih i dublje da analiziram do detalja šta je hteo, kako je hteo, kako je to lepo smislio, koliko je tu bilo mogućnosti da se iskoristi brzina njegovih igrača u napadu… A jedino što je iskorišćeno je sporost u odbrani!

Ono što mene čudi je kako nije uspeo da shvati kakve igrače ima! Kako mu nije došlo do pameti kakav je Tutorić. Kad god bi pogrešio, skoro uvek smo primali gol! I to ne samo sinoć. Oduvek.

Kako Pižon ne zna da ima jednu družinu koja može sve, ali samo na papiru. U svarnosti, to je jedna needukovana grupa gradjana koja ima samo malo više treninga u nogama, pa može da trči. Ali i ne trči! E da, i koja je još uvek plaćena više nego bilo koji prosečni navijač.

Žrtve takve Pižonove taktike su neki igrači. Perović je ostao na klupi dok kestenje nije postalo prevruće. Ignjatijević nije imao čime da gasi već rasplamsalu vatru. Isah je povredjen, nadajmo se ne previše, a ako mu u dogledno vreme Maksa održi nekoliko lekcija, možda uspe da dobro zameni i nesrećnog Bojana na golu! Skoro sve ostale pozicije u timu je već probao, i to eto, samo na toj jednoj jedinoj utakmici.

Kad već spomenuh golmana, pojma nemam ko je ovog dečka učio nekim osnovama. To nije dobro uradio. Boksovanje lopte jedan od načina odbrane, ali se dobro zna kada i kako se koristi. Bojan to radi prečesto. I eto, našao se neko ko ume da kazni taj „stil“.

Jedno čudo se desilo nedavno na Marakani. U poluvremenu te famozne utakmice me je Lalatović ubedjivao da „mi“ možemo da damo pet golova, ali je pitanje da li možemo da ne primimo još neki. Sad čekam da ga čujem šta će mi reći. Da uteši i mene i samog sebe. Ja opet verujem da mi možemo postići pet golova, ali sad tek sumnjam, koliko ćemo tek primiti. Posebno ako se nastave eksperimenti u odbrani.

Pod eksperimentom podrazumevam i Vilotića. Dečko došao nedavno, odradio nekoliko treninga, a ni Pižon, ni novinari, ni saigrači nisu imali pojma kako reaguje, recimo, na stresne situacije na utakmici. Savića smo videli da ume da se skoncentriše. Ali, mora li Djordjević prvo da dobije crveni karton, pa da sin svog oca shvati da se skače na svaku loptu, blokira svaki šut. Odbrana tipa „brigo moja predji na drugoga“, u varijanti kada je tri štopera u timu je opravdanje. Mada bih ja više volela da „što propušća deli Radivoje, dočekuje mladi Tatomire, što uteče mladu Tatomiru, dočekuje dijete Grujica, što propusti dijete Grujica, to dočeka starina Novače…”, ili kako već ide! A od starine Tutorića dobismo direktan pas protivniku u noge, kao i na prošloj utakmici od onog drugog iskusnog „junaka“– crveni karton!

Eto! O navijačima bih mogla isto, ali neću. Prosto, kako su posejali, tako su i požnjeli. Dosta je kazni i kazni bilo po grbači kluba, a da ne pričam o opustošenim pumpama i prodavnicama. Dočekali su ih prema reputaciji. Što im se to sad ne svidja, i što nije fer i korektno, nek rasprave izmedju sebe.