Razvojni put Gojka Kacara
Ako nikad drugo, malog Kacara su svi primetila na utakmici protiv Zvezde i sad protiv Partizana. Sta vise, protiv crno-belih je i trostruko zabelezen!
Gojko, rodjak slavnih boksera Tadije i Slobodana, vise i nije decak. U januaru je napunio dvadeset godina, sto bi trebalo da bude i uzrast kada pokazuje svoju sportsku zrelost.
Nisam bila u nedelju na stadionu JNA, ali ono sto sam mogla da primetim u TV prenosu i ono cega se secam od ranije je da je momak brz, da se dobro krece s loptom, ume da se postavi, ima fini osecaj. Po terenu kakav je bio, tesko je bilo primetiti da li, odnosno koliko je kvalitetan tehnicar, ali je svakako uocljiv njegov skok. Nije ni nizak, sa 184 cm bas odgovara profilu jednog perspektivnog, modernog evropskog fudbalera.
Kako to u Srbiji biva, sledeci koraci su skoro predvidljivi: usledice hitni prelazak u Zvezdu ili Partizan jer je odatle lakse postici dobru cenu za buduci transfer u neki evropski klub. I to ne u neki koji ce na njega racunati kao na perspektivnog igraca i u kome ce voditi brigu o njegovom razvoju, vec u onaj koji je spreman vise da plati. To je i razumljivo, jednostavno zato sto niti Zvezda niti Partizan, ali bojim se ni Vojvodina nece biti "vlasnici" njegovog ugovora, vec i taj, kao i svi drugi "kolaci" od unosnih transfera deli se na zna koliko delova, javno ili tajno.
Mene Gojko Kacar po strasti koju pokazuje podseca na one vrhunske. Moze se meriti sa Mesijem, Runijem ili mladjim Krkicem. Stil igre mu je takav da je, ocigledno, najbolji kada na terenu ima slobodu, kakvu recimo ima Ronaldinjo. Takticka vezivanja bi, verovatno, sputala njegov temperament i verujem da opravdano postavljam pitanje da li bi svi treneri znali da iskoriste do maksimuma njegovu igru i kvalitete.
Ako je suditi po onome sto gaje Djukic u Partizanu (u liku i delu Stevana Jovetica) i Kosanovic u Zvezdi (podrzavajuci Ognjena Koromana), Kacar bi imao mesta i u jednom i drugom timu. Doduse, uvek postoji pitanje da li bi saigraci, "rodjeni" Zvezdasi Partizanovci prihvatali da mu dodaju loptu. Isto tako, i zrelost igraca koji bi u 20 godina trebalo da ima izgradjeno sopstveno misljenje i stav bi u mnogome doprineli njegovom statusu, i njegovoj igri. Uticaj menadzera, zasluznih i svih ostalih koji polazu pravo na njega (i njegov ugovor) mogu biti pogubni, sto smo vec bili u situaciji da vidimo.
Ostaje i ono jos jedno zrno, mogucnost da Gojko Kacar, kao igrac Vojvodine kojom rukovodi ambiciozni ali i kontraverzni Buturovic, ima neki svoj drugaciji put za Evropu! Put kojim se u Srbiji redje ide... ali da vidimo da li i postoji!
