Ala veje, veje... zavejalo nam reprezentaciju!
Subota popodne. Dremam. Radila do kasno u noc, kao i uvek dan pred utakmice. Kroz polusan osecam miris kafe, jos vise cujem tupkanje uz stepenice i moju sestru koja trudeci se da bude tiha biva bucnija.
- Jesi budna?
Nisam, ali dobro, sad cu da se probudim.
- Jeli, a sta ti sve treba da radis veceras?
Glavobolja je obavezni propratni element mog popodnevnog dremanja, samo da razmislim, teze mi ide bunovnoj. Znaci, ovako, moram da cekam da mi se javi dopisnik iz Makedonije koji prati tamosnju utakmicu domacih i Hrvata, da prevedem izjave i posaljem za engleske novine...
- A kako cemo za Internet?
Pa, blutut ce da odradi posao, ali na stadionu Partizana je hladno, novinarska loza prilicno otvorena, a nema se gde skloniti. Znaci, odgovor je - pojma nemam.
- Da ostanes da radis od kuce?
I nije losa ideja. Dobro, znaci, sama ce seka na utakmicu!
- Ne bih ni ja isla.
Sve u svemu, andjeo na ramenu moje sestre je proradio. Ostadosmo nas dve kod kuce, spremne da na TV gledamo utakmicu. To inace ne volim, prosto jer ne vidim raspored igraca na terenu, vec samo onog s loptom, i to u nekom protrcavanju koje je zanimljivo reziseru (Grozdanicu), a koje meni ne znaci nista, ali nema veze. I ovako ne radim nasu utakmicu, danas me interesuju samo Makedonci i Hrvati. Pa ono, s Englezima su u grupi (na moju srecu)...
Lepo ti ja tako popih kafu, spremih veceru, a sve to vreme naravno ne gledam u noc! U vreme pocetaka utakmice, zove Bane Bumbar:
- Jesi videla kako veje? Ne vidim klupu za rezerve sa istoka!
Virnem, stvarno veje. Znaci, niko pametan nece igrati. Ali...
Bane se iznervirao samo tako. Skoro 45 minuta je trajalo vecanje (a za to vreme i ciscenje linija i valjda crtanje crvenih) da li ce se utakmica igrati. Pa svako normalan bi znao da, kako vreme prolazi, neprilike mogu biti samo vece, hladnije i zatrpanije. Nesto ne znam bas pravila u ovakvim situacijama, provericu, ali mogli su to i radnije da odluce. Pa da se ona saka jada naroda (kaze Bane, oko dvestotinak ljudi) razilazi u toplo!
Dakle, Andjelu s ramena moje seke, hvala!
