Dobro jutro! ' dan! ' vece!

Odmah da se razumemo: ja ne igram tenis.

Svojevremeno, upravo na onom bazenu 11. april koji je Ana prva spomenula, sedim ti ja sam drustvom (sa skijanja) i, šta drugo do pijem. Šarac, dobrodušni veliki medvedić, tada valjda direktor (ili kako li se već zvalo) Hale sportova, sa povećanim promilima u krvi, sam sebi u bradu, a dovoljno glasno da svi čujemo i smejemo se, ronca:

"Tenis! Igraju tenis! Gospoda sad igra tenis! Ovaj ne bi nikada bio atletičar da nije morao da trči duge pruge do prvog autobusa za školu. A sad igra tenis! A u tom tvom selu pod Kopaonikom prve skije s automatskim vezovima su juče doneli, do tada ste vezivali kaiševima za cipelu... Sad i on igra tenis, i zamisli, imaju listu...."

Na toj listi Šarac nije dobro stajao, što je i razumljivo s obzirom na njegove gabarite. Kako se zimi igralo u bazenu, nije ga lako bilo zaustaviti kad krene, a kad udari o ivicu, e skoro da je bio i zemljotres.

Šaljivo ili pijano, Šarac nije bio daleko od istine.

Ljubiša je bio atletičar, perspektivni i talentovani, trčao je 800 metara. Živeo je zaista tamo negde, na kraj Bežanijske kose i do autobusa je bilo prilično. Imao je, u svojim mladim danima, dobre rezultate, zapažen je na jednoj Balkanijadi. Onda je na nekom takmičenju, više se ne sećam gde u inostranstvu, umesto na odmor pred trku, otišao u provod. Alkohol i trčanje nisu mogli zajedno, a njegova karijera je tu stala.

Paja je, rodjen u Brusu ili nekom okolnom selu, ne sećam se, više voleo da ide na skijanje, nego u školu. Skijanje u njegovo vreme je bilo daleko od ovog savremenog, a bogami i ja se sećam kakvi su nekada bili vezovi, pa i razvoja "vertikalnog transporta" (čitaj žičara) na Kopaoniku. Isti mu je bio,od malih nogu i sin. Više zainteresovan za sport, ali kako je Paja postao godinama priličan šmeker, i to u pozitivnom smislu, i sina je, namerno ili slučajno, svejedno, vaspitavao prilično progresivno.

"Klinja" je porastao, naravno da je i on igrao tenis. Ljubišin sin mu je dugo vremena bio ravnopravan partner i rival. E, onda je Janko jednostavno bio bolji!

Koliko znam, i Janko obožava skijanje. A kako i ne bi! Uostalom, koliko ga tata Paja voli, bilo bi čudo da nije preneo tu ljubav na potomka! Nekoliko sezona koje smo provodili na Brezovici su bile stvarno maestralne. Paja je bio poznat kao pravi extremni skijaš.

Kada je Janko dorastao do karijere u tenisu, ATP liste, stalno sam tvrdila da će, kao i tata, biti bolji kada "malo poraste", kada nestane fijuk u njegovoj glavi, smire se hormoni, kako god to nazvali.

E pa, jutros sam videla da je Janko odrastao! I to stvarno! Protiv Federera u 5 setova pokazao je toliko zrelosti, znanja, sigurnosti, koncentracije i psihološke stabilnosti, da ja samo mogu da kažem: tata Pajo, dobar ti ovaj mali!