Dobro jutro! ‘ dan! ‘ vece!

Godinama već baveći se profesionalno fudbalom, što u stvari znači radeći za engleske medije (ko se seća sajta www.onefootball.com koji ne postoji više) i engleske novinare, stalno sam na meti različitih pitanja o nameštanju utakmica, pa onda objašnjavam šta znači to “tri za tri” (mislim da sam to malo bolje uradila nego Brankica u Insajderu, usput rečeno), a da ne pričam da ne mogu da im nacrtam kako je moguće da, recimo, liga bude podeljena na “njihove” i “naše”. Ili “naše” i  “njihove”, svejedno.

Sad nam se, eto, desio Insajder, pa hapšenje jednog predsednika kluba, a kako danas vidim na RTS-u, privedeni su i Džaja, Cvele i Miša Marinković. Danima unazad pričalo se da Piksi Stojković beži iz Srbije…

Odslušala sam i sinoć mladjanog Lazovića kako nam svima soli pamet, malo pričala sa nekim kolegama, nekim fudbalskim ljudima i… stvarno je dara prešla meru.

Prvo, da li je moguće da ova naša policija uvek sve radi pogrešno! Smejala sam se kada su onako svratili koliko nedavno finansijski inspektori u Partizan i najavili se za ponedeljak, ostavivši dovoljno vremena da sve što ne treba bude sklonjeno. Onda sam sad pukla kad je Buturović (ili kako li se već zaista preziva) onako spopadnut kao najgori kriminalac (što nije dok se ne dokaže), uz pompu i propagandu. Opet, valjda, da upozori one koje!

Baš čitam kajron na tv: trojica funkcionera Crvene zvezde…. pitam se ko li zaboravi da  napiše BIVŠIH… Džajić je trenutni potpresednik FSS.

Usput, znajući intelektualni sklop baš Zvezdana Terzića recimo, Zečevića i još nekih koji nisu baš pominjani u javnosti (pa neču ni ja da istrčavam), uspeće oni ponovo da ispadnu ni krivi ni dužni, naivni, neupućeni, iskorišćeni, šta sve ne! Sa dve vijuge više nego ostali fudbalski svet, a možda čak i pet više nego naša inventivna policija, tragove će zatrti očas posla.

A što se tiče Brankice… ja lično mislim da se prilično izblamirala. Doduše, boli je uvo, a svi mi koji se “razumemo” u fudbal, znamo kako je malo nalupala i gluposti, šta je zaboravila, a kako će, baš zbog njenih insinuacija, stradati i oni koji ne treba, a krivi se izgleda opet izvući.

Primera radi, svi znamo da je pokojni Bata Bulatović jedared (da li samo?) hapšen na aerodromu u Španiji jer je unosio novce u avion za Srbiju i Crnu goru u običnoj najlon kesi! E, Brankica to nije znala.

Kako bilo, ne znam da li je trebala tako da krene lavina (ako je uopšte krenula) ili ovo opet samo neki slon tupka nožicama a povodom rodjenja miša!

Odmah da se razumemo: ja ne igram tenis.

Svojevremeno, upravo na onom bazenu 11. april koji je Ana prva spomenula, sedim ti ja sam drustvom (sa skijanja) i, šta drugo do pijem. Šarac, dobrodušni veliki medvedić, tada valjda direktor (ili kako li se već zvalo) Hale sportova, sa povećanim promilima u krvi, sam sebi u bradu, a dovoljno glasno da svi čujemo i smejemo se, ronca:

“Tenis! Igraju tenis! Gospoda sad igra tenis! Ovaj ne bi nikada bio atletičar da nije morao da trči duge pruge do prvog autobusa za školu. A sad igra tenis! A u tom tvom selu pod Kopaonikom prve skije s automatskim vezovima su juče doneli, do tada ste vezivali kaiševima za cipelu… Sad i on igra tenis, i zamisli, imaju listu….”

Na toj listi Šarac nije dobro stajao, što je i razumljivo s obzirom na njegove gabarite. Kako se zimi igralo u bazenu, nije ga lako bilo zaustaviti kad krene, a kad udari o ivicu, e skoro da je bio i zemljotres.

Šaljivo ili pijano, Šarac nije bio daleko od istine.

Ljubiša je bio atletičar, perspektivni i talentovani, trčao je 800 metara. Živeo je zaista tamo negde, na kraj Bežanijske kose i do autobusa je bilo prilično. Imao je, u svojim mladim danima, dobre rezultate, zapažen je na jednoj Balkanijadi. Onda je na nekom takmičenju, više se ne sećam gde u inostranstvu, umesto na odmor pred trku, otišao u provod. Alkohol i trčanje nisu mogli zajedno, a njegova karijera je tu stala.

Paja je, rodjen u Brusu ili nekom okolnom selu, ne sećam se, više voleo da ide na skijanje, nego u školu. Skijanje u njegovo vreme je bilo daleko od ovog savremenog, a bogami i ja se sećam kakvi su nekada bili vezovi, pa i razvoja “vertikalnog transporta” (čitaj žičara) na Kopaoniku. Isti mu je bio,od malih nogu i sin. Više zainteresovan za sport, ali kako je Paja postao godinama priličan šmeker, i to u pozitivnom smislu, i sina je, namerno ili slučajno, svejedno, vaspitavao prilično progresivno.

“Klinja” je porastao, naravno da je i on igrao tenis. Ljubišin sin mu je dugo vremena bio ravnopravan partner i rival. E, onda je Janko jednostavno bio bolji!

Koliko znam, i Janko obožava skijanje. A kako i ne bi! Uostalom, koliko ga tata Paja voli, bilo bi čudo da nije preneo tu ljubav na potomka! Nekoliko sezona koje smo provodili na Brezovici su bile stvarno maestralne. Paja je bio poznat kao pravi extremni skijaš.

Kada je Janko dorastao do karijere u tenisu, ATP liste, stalno sam tvrdila da će, kao i tata, biti bolji kada “malo poraste”, kada nestane fijuk u njegovoj glavi, smire se hormoni, kako god to nazvali.

E pa, jutros sam videla da je Janko odrastao! I to stvarno! Protiv Federera u 5 setova pokazao je toliko zrelosti, znanja, sigurnosti, koncentracije i psihološke stabilnosti, da ja samo mogu da kažem: tata Pajo, dobar ti ovaj mali!

Radi ovaj novi press servis sajta Zvezde! I to svakodnevno, vise puta!

Elem, otisli ovi nasi su na pripreme, a sa njima nema novinara (najgore, nema ni fotoreportera). Otisao momak “sa sajta” pa ja, kao korisnik press servisa svakodnevno dobijam po nekoliko mejlova. I po skoro 30 mega fotki, nekoliko recenica o desavanjima i puno optimizma.

Tako sam saznala da Milijas, po nekim skromnim pocetnim istrazivanjima, najbolje igra remi (mogao bi hand u prvom krugu na svakoj utakmici u levi gornji ugao mozda). Saznala sam i da im internet ne radi kako treba, sto je posebno iznerviralo Trajkovica i Gaja, dok je Jestrovic pokazao najvise prakticnosti. Mobilno se ispricavsi s nekim svojim jaranom iz Emirata, na korektnom arapskom je objasnio problem, a onda i stiglo nekako resenje. Kazu, upalilo je. Ja kazem, sto ti je psihologija. Moc sugestije je cudo!

Sudeci po fotkama, nije im lako! Eh, pa bili praznici, bas me interesuje kol’ko ko ima kilograma viska, a kol’ko ko nista nije radio na odmoru.

Isto sudeci po fotkama, sms poruke su prva zabava (uz filmove i spomenuti remi).

Da ne pricam ja vise…

PS
Nije foto Bane Bumbar, vidi se odmah, iz aviona!

Da se razumemo: to sto nisam pisala dugo, ne znaci da ne gledam i englesku ligu, i spansku, a bogami i tenis (Toplice, jesi vid’o kolko Zvezdinih dresova u Australiji? Stefane, a ti?). 

Malo me uhvatilo praznicno raspolozenje, pa ne pisem ni ono sto moram, a kamoli ono sto ne moram:) ‘Oce to, kazu, kreativna lenjost!

Al kad krenem, nece me zaustaviti ni Zvezda Terzic!

FOTO: Bane Bumbar

KAPITENI: Dex i Nino

Koroman i Tosic

Misdongarde i Kizito

Raskovic i Kizito (opet)

BEZ RECI

 
FOTO: Bane Bumbar

E pa, sad mogu da napisem sta hocu o Zvezdinoj igri, a mogla sam i da se sa onom sakom jada prisutnih novinara dogovorim i da slazemo, niko ne bi mogao da kaze suprotno, jer svedoka drugih do nas nije bilo.

Mozda bila dva, tri (neznamkosu) tipa jos u donjoj (nekadasnjoj novinarskoj) lozi, u svecanoj isto tako ne mnogo ljudica, sve u svemu, odigra Zvezda rutinski a to videlo manje od 100 ljudi sa sve decom koja vracaju loptu!

I tako, 4 gola (sa distance, ni jedan blize od 20 metara) su zadovoljila potrebu za tri boda. Borac, osim sjajne sanse koju je BanjO instiktivno odbranio u vec trecem minutu nije ni imao nekih drugih ozbiljnijih pokusaja, a s malo pametnijom igrom, ruku na srce, mogao je i drugacije.

“Nagomilavanje” je, izgleda, novi izraz u fudbalskoj praksi koji u upotrebu uvode Zvezdini igraci. Idejni tvora, Ognjen Koroman (fudbalski Gurovic) a u realizaciji se prikljucuju po potrebi ostali. U danasnjem izvodjenju su ucestvovali Dejan Milovanovic, inace na ovoj utakmici desno krilo (nekad zvali) i Milanko Raskovic (odmah iza napadaca Misdongardea). Kako okrenes, Koroman na desnoj strani, odmah njemu uz rame Dex, a i Milanko tu negde. Basta jadan, tek tu i tamo u akciji.

U drugom poluvremenu, gle cuda, opet ista prica. Ja ocekivala tamo na daljem delu, kad ono opet uz istu aut liniju, blizu lozi i treneru polovicno drugacija podela: Koroman naravno isti, povremeno Andjelko, cesto Molina, a bilo je i Dekija.

S one suprotne strane, sto u prvom a sto u drugom poluvremenu, rupe ogromne, zjapile i mamile samo nisu imale koga da namame da ih iskoristi. Igraci Borca nisu bili na tom casu taktike kada se objasnjavalo kako se koriste slabosti protivnika.

Nego, onaj Misdongarde bas nije imao srece, a bogami loptu jeste! I centarsuteve, i asistencije, al ga nikako nije htelo! Ko da nam neko prokleo centarfore, jel da zovemo opet nekog maga, vraca…

Da budem iskrena, nismo culi previse psovki sa terena. Najbucniji je Koroman, a Maksa je morao napolje, jer je linijskom sudiji s losim refleksima glasno sugerisao da je zaboravio da mase ofsajd.

Na kraju, pojma nemam sta je bilo na konferenciji za novinare. Otisla sam kod drugarice na SARMU!

 

Eto, ja s obavezama nekoliko dana, malo lenja da ono malo slobodnog vremena potrosim na sopstveni blog, a izdesavalo se toliko toga da kad smislim uvece da pisem, ujutro pojma nemam odakle da pocnem od prekonocne promene situacije.

Na kraju, kad prelistam novine, neke uzivo, neke po netu, shvatim da je akcija protiv “fudbalske mafije” taaakoooo uzela maha!!!! Eto, svaki dan najavljuju pouzdani izvori iz vrha koznacega da treba skloniti ugovor Kezmana, Lazovica, Drulica, Pjanovica… Mislim, bas nam dobra policija, kad su oni u vrhu medijski dousnici! Sve ispada da su glavni urednici bolji za organizovanje spijunske mreze, nego skolovani policajci.

Ili mozda gresim. Mozda te policijske glavisine u stvari hoce da upozore neke (“Kad udjemo tu i tu, prvo cemo proveriti ugovore tog i tog”) kad su vec istrosili politicare kao “glasnike”.

Meni je, medjutim, zanimljivije kako se novinari “nasladjuju” nad ugovorima, za koje su oduvek izmedju sebe pricali da su smesni i sumnjivi. Tako se osvetljenje na stadionu Partizana uvek posprdno zvalo Kezmanovim, a Zigic je “komadan”. Doduse, malo se nagadjao kome pripada leva, a kome desna noga, ali se uvek skoro znalo cija je glava!

E, tad niko to nije smeo da napise, a sada se svi utrkuju da izblate ovog ili onog. Da traze krivca tamo ili vamo. Da imaju pouzdane a nenavedene izvore koji, kako vidim po izjavama u raznim novinama, prilicno pokazuju navijacke strasti.

Ovaj put cu ja da sacekam! Cisto da vidim hoce li isplivati sve ono sto ja odnekud nacuh. Cisto da proverim svoje izvore!!!

Mozda ce se i desiti nekad da meni glavna tema posle utakmice bude fudbal. Ni ovoga puta nije. Od utisaka, ne znam sta je veci: sudijska smejurija ili jos jedna potvrda da mi zivimo u policijskoj drzavi.

Hajduk iz Kule se opredelio, kao i pre nekoliko dana, da odigra cvrstu odbranu. Ovoga puta su i u onoj drugoj nameri, da pokusaju i po koju kontru, makar jednom uspeli. I poveli. I dalje se onda branili, a da se bas odbrane, mnogo im je pomogao drug sudija.

Imena takvih kao sto je on trebalo bi svi da zaborave, posebno oni u sudijskoj organizaciji. Ja hocu! Taj sto je glumatao dole po terenu autoritet sa pistaljkom u ustima je sve, samo ne poznavalac fudbalskih pravila. Na stranu njegov nekontrolisani kriterijum. Ono sto je uspeo je da nervira, nervira i na kraju i iznervira. Tenziju je dizao polako, smisljeno.

Kada sam pre neki dan posle utakmice u Kuli sedela u kaficu u kome su, ne znam samo kako smo to potrefili, bili i clanovi uprave Hajduka (bez Dzombe), dovoljno su glasno pricali da smo lepo culi kako su smatrali da je Milijas trebalo da dobije tada ne crveni karton, nego najmanje dozivotnu robiju mada moram priznati, ja ne znam zasto. E pa, dobio je to njihovo zeljeno iskljucenje, doduse posle nekoliko dana zakasnjenja, ali sjajno tempirano.

Ovo sto je drug sudija danas prikazao je sve, samo ne sudjenje. Vrhunac u prvom poluvremenu je bilo sviranje slobodnjaka (u zoni suta) za Zvezdu, a zatim i instantno sviranje kraja, pre nego je izveden. Da ne pricam onda kako je celo drugo poluvreme vise licilo na glumacku amatersku predstvu, sa pevanjem, salom, komikom. Samo, ko li je za to na pisao note i scenario.

Sever, naravno, zna da proceni. Drug sudija je dobio svoje zasluzeno skandiranje.

Isti taj sever, koliko god se to ne svidjalo drugima, ima neka svoja pravila. Jedno od njih je da medju njima nema mesta  za spijune, poltrone i ulizice. Makar ne medju nekim novima klincima, koji nisu navikli da se “spandjavaju” sa predsednicima i upravom, politicarima i policijom zarad sitnih i manje sitnih dzipova, usluga i koristi.

Pauza izmedju dva poluremena je trajala duze. Kako cuh, pretilo je da utakmica i ne bude nastavljena. A sve zato jer je neki idiot u civilu resio da bude mangup. Osim sto je direktno slikao navijace, kako kazu neke ozbiljne novine, resio je i da ih tu, na njihovoj “zemlji” ismeje, provocira, naruzi. Neki kazu i da hapsi!

Policijsko obezbedjenje, to jest policija na stadionima je, voljom novog zakona, neprikosnovena. Oni sami odlucuju sta ce i kako ce, koga ce da biju, kome da zabrane da udje i da momka sa severa iznesu i ukazu mu hitnu medicinsku pomoc jer mu je slomljena noga. Jer, to su uradili. I to legitimnom Zvezdinom obezbedjenju. Onom koje postoji i mora da postoji voljom fudbalskih pravila. Da, upravo danas, jer su kapije bile zakljucane.

Policija je, i to ne samo na stadionima, vrhunsko bozanstvo. Nedodirljivo. Najvece. Svaki mali pandurski srafcic moze da radi sta hoce (upotrebila bih ruzan izraz, ali ne prilici) nad bilo kim drugim, pa bio on navijac, doktor nauka, vozac starog juga ili podnosilac zahteva za novu licnu kartu.

Nije meni ono sto je usledilo na severu licilo na normalno smirivanje situacije. Ako neko sam krene na masu da vitla pistoljem, ili je lud, ili glup, ili oboje. A to je danas na utakmici uradio osim nesrecnika koji je, ocigledno sledio necije naredjenje, i gospodin uniformisani, sa cinom.

Posle utakmice, na tribinama je nadjena motorola i policijskih znacka (jedna ili vise, svejedno). Policija je precesljala tribinu. Po meni i razumljivo. Ako je jedan krenuo (sam) u masu, pa jos naoruzan, pa jos spreman da puca u vazduh (koji mu nista nije skrivio) i to vise puta, sasvim je sigurno da ih je bilo jos nekoliko. Naoruzanih? Pa mozda! Znacke i motorola su nadjeni, za drugo ne znam.

Mozda sam malo emotivna, posebno jer mi je vec dosadilo da gledam policijska maltretiranja navijaca na ulazima u Zrenjanin, Lucane, Cacak… Kakav je to posao koji NAORUZANI policajac obavlja na severu Marakane za vreme utakmice? Ako je upaljac opasan na tribinama, kako to da pistolj nije?

Na kraju, svaka cast i policiji. Ako su tako stali u zastitu svog pripadnika, odnosno prvo sacekali da ga masa opece bakljama, izubija, zatim da on repetira pistolj i puca u vazduh, pa tek onda usli da mu pomognu, kako bi tek onda pomogli recimo meni ili bilo kom od vas.

Foto: Bane Bumbar

 

 

Nikad bas nisam volela gostovanja u Kuli, jos od onih prethodnih Kosanovicevih dana (kada je titulu “po sili” morao da dobije neko drugi, a ne mi). Ono, nije meni Kula ruzan grad, jucerasnje putovanje je bilo cak jako simpaticno po onom lepom vremenu, pa smo jos pobedili, da bi na kraju zavrsili u Novom Sadu u kafani!

Put je prosao zanimljivo jer je Vlada, Banetov i moj saputnik, od prve naplatne rampe pa do skretanja sa auto puta (ako je TO za sta su nam naplatili putarinu uopste auto put) telefonom objasnjavao mami kako da posalje mejl! Coveku se zbilja divim na strljenju! Pokazao je toliko ljubavi i postovanja prema svojoj roditeljki ni jednog trenutka ne promenivsi ni boju glasa niti se iznerviravsi, a da smo nas dvoje, Bumbar i ja, umirali od smeha, nervirali se, vodili nevezan razgovor, pevali mu navijacke pesme… Na kraju, u kolima je bilo narodno veselje kada je gospodja uspela!

Mene inace Hajduk odusevljava po “organizaciji”. Svaki put uredno posaljem faks kojim najavim ko dolazi, da bi, ili usli bez pozivanja na takvo (do)pisanije, ili, kao ovaj put imali objasnjavanja sa “vratarima”. I pored uredno upisanog imena u spisak (koji doduse nije bio na kapiji nego u kancelariji), morala sam da se “vrtim” oko pola stadiona da bi me onako malte ne “za rukicu” na kraju doveli do kapijice gde su mi se onda opet svi malte ne poklonili i, gle cuda, lepo se izvinuli! Necu da spominjem da su pored istih tih na ulazu kao pored “turskog groblja” prolazili neki malo celaviji i malo glomazniji.

Utakmica? Ko jos pise o utakmici u poslednje vreme. Cak i ozbiljne sportske novine (ili makar one koje pretenduju da to budu) vise prostora trose na opisivanju posetilaca iz tzv “svecane loze” nego na tacnost Bastinog pasa, Andjelkovicevog centarsuta i ovaj put Burzanovicevih pokusaja suta ka golu! Uz to ce Dekijev  ”gol iz nehata” biti sigurno proglasen remek delom i maestralnim.

Da je drustvo iz plavih fotelja bilo zanimljivo, bilo je. Tole Karadzic, Rajo Bozovic, Buturovic… sve sama “fudbalska elita”.

Kaze nas narod, “dosli divlji, isterali pitome”. Zato u svecanoj lozi nije bilo Maze Vasilijevica i Dike Stojanovica (niti ostalih redovnih Zvezdinih foteljasa), koji su uredno osamdesetak minuta odstajali u lozi pored (a ispod one koja se zove novinarska) da bi preostalih deset (kada su i pala dva gola) bili vidjeni u tunelu ka terenu.

Ovoga puta moram biti iskrena: nisam odslusala pres konfereciju do kraja. Jesam naseg trenera, a kada je Vukasinovic “dobio rec”, prvih pet minuta sam i bila pazljiva, a onda sam lepo izasla. Malo nekulturno, ali nisam ja to prva, samo sam se prosunjala za dvojicom, trojicom ostalih kolega. Covek je retoricar, boli glava. Niti jednom ne zamucne, zastane, nema postapalica, ali nista ni ne kaze! A voliii da priiicaaaaaa…

Jao, a sto je bila dobra riblja corba u Novom Sadu!!!! Za prste polizati! I drustvo je bilo dobro!

  Znam za jadac. Ovaj put cu nasu kvalifikacionu grupu za Svetsko prvenstvo komentarisati tek kad vidim razvoj dogadjaja.
 
Znaci, prvo: odlazi li Klemente.

Drugo: kako ce se razvijati svadja na relaciji od-skora-poznata-i-jos-ne-priznata-fudbalska-uobrazena-velicina-Terzic vs. svi-dobro-znamo-ko-je-Sinisa-Mihajlovic.

Ostalo do 2.354 zavisi od prva dva.

A sto se tice Engleza, ovaj put bi mogli da budu bolji od Hrvata jedino ako angazuju Slavena Bilica da im bude trrener nacionalne obezglavljene reprezentacije, za sta bi morali da ponude pola Enleske i makar trecinu krunskog blaga!