Dobro jutro! ‘ dan! ‘ vece!

Kada je Arsen Vengen nekad u proslosti rekao, tada jos mladjem nego sada Slavenu Bilicu da biti trener znaci biti u stvari menadzer banke, dao mu je najveci savet. Pojasnio mu je da tim cini 25 ili 28 igraca ili bogatasa, od kojih je samo 11 zadovoljno.

Bilic je pametan momak i to je shvatio na pravi nacin. Od ekipe je napravio zaista jednu celinu, koja dise zajedno, uziva zajedno u igranju fudbala, raduje se zajedno. Verovatno bi i tugovali zajedno, ali  nisu imali razloga za to.

Sto se Klementea tice, lici mi da je vise tvrdoglav i inadzija od komsijke mi, baba Zeljane. Bog da joj dusu prosti, ona je valjda iz inata i umrla.

Klemente iz inata valjda nije kvalifikovao Srbe na EURO. Tek da nam dokaze da nase takticke zamisli o dva napadaca “ne drze vodu”. Kako rece, cela dva poraza je doziveo zbog promene taktike odustavsi od svoje omiljene 4-2-3-1.

Ja sam mislila da samo Ciro Blazevic i Srecko Katanec jos u Evropi igraju 3-5-2, kad ono, eto ga i Klemente, celih dvared, i to u njegovim godinama.

Bas bih volela da neki fini trener, gospodin covek a Srbin udeli neki pametan savet nekom nasem treneru, pa makar i selektoru. Kod nas se sve svodi na uvrede koje se razmenjuju - preko novina. Mozda bi mogle i za kafanskim stolom, ali malom Napoleonu se nije ni malo svidelo da bude cirkuski eksponat od Sapca do Jagodine, uz obavezno svracanje na pecenje i pivo. Doduse, po novinama sudeci, spomenuo je samo kafu!

Nego, u kom smo mi ono sesiru u utesnoj grupi NEkvalifikovanih za EURO? Nemoj samo da zrebamo Engleze…

Da se ja pitam, nas selektor Mali Napoleon bi vec bio na putu za Svetu Jelenu.

Prvo zato sto nam stalno soli pamet. Mi kao ne znamo sta je fudba, i da li je ili nije komplikovana igra?! On to kaze nama, koji smo navijali iz sveg srca 1991. na stadinu Sveti Nikola u Bariju, koji se secamo i olimpijskih igara 1960. godine u Rimu. I to pravo u lice nam sasuo, kao da nas je pljunuo najgorom slajmarom?

Kaze, zatim, uslovi za njegov ostanak su ispunjeni. A sta je s nasim ocekivanjima? Sto ona nisu ispunjena? Isprecio nam se, gle cuda, tamo neki Kazahstan, Napoleoncicu!

Primedbi na ponasanja igraca nas selektor nema! Jednostavno, kako bi i imao, kad ih nista nije razumeo!  Pokvareni telefoni su stvarno decija igra prema onome sto se desavalo u nasem nacionalnom timu izgubljenom u prevodu.

E, najlepse je, u stvari, kada je hteo da upotrebi valjda “slavensku antitezu”, pa posto ne zna srpski, nije mogao da konstatuje sneg ili labudove, pa da pita jesu li zaista sneg ili labudovi,  niti da odgovora da nisu labudovi. Mrtav hladan je izjavio da srpski mladi igraci ne znaju odakle duva vetar. Señor Havijar, kako ne znaju? U nasem fudbalu vetrovi uvek duvaju sa zapada.

Subota popodne. Dremam. Radila do kasno u noc, kao i uvek dan pred utakmice. Kroz polusan osecam miris kafe, jos vise cujem tupkanje uz stepenice i moju sestru koja trudeci se da bude tiha biva bucnija.

- Jesi budna?

Nisam, ali dobro, sad cu da se probudim.

- Jeli, a sta ti sve treba da radis veceras?

Glavobolja je obavezni propratni element mog popodnevnog dremanja, samo da razmislim, teze mi ide bunovnoj. Znaci, ovako, moram da cekam da mi se javi dopisnik iz Makedonije koji prati tamosnju utakmicu domacih i Hrvata, da prevedem izjave i posaljem za engleske novine…

- A kako cemo za Internet?

Pa, blutut ce da odradi posao, ali na stadionu Partizana je hladno, novinarska loza prilicno otvorena, a nema se gde skloniti.  Znaci, odgovor je - pojma nemam.

- Da ostanes da radis od kuce?

I nije losa ideja. Dobro, znaci, sama ce seka na utakmicu!

- Ne bih ni ja isla.

Sve u svemu, andjeo na ramenu moje sestre je proradio. Ostadosmo nas dve kod kuce, spremne da na TV gledamo utakmicu. To inace ne volim, prosto jer ne vidim raspored igraca na terenu, vec samo onog s loptom, i to u nekom protrcavanju koje je zanimljivo reziseru (Grozdanicu), a koje meni ne znaci nista, ali nema veze. I ovako ne radim nasu utakmicu, danas me interesuju samo Makedonci i Hrvati. Pa ono, s Englezima su u grupi (na moju srecu)…

Lepo ti ja tako popih kafu, spremih veceru, a sve to vreme naravno ne gledam u noc! U vreme pocetaka utakmice, zove Bane Bumbar:

- Jesi videla kako veje? Ne vidim klupu za rezerve sa istoka!

Virnem, stvarno veje. Znaci, niko pametan nece igrati. Ali…

Bane se iznervirao samo tako. Skoro 45 minuta je trajalo vecanje (a za to vreme i ciscenje linija i valjda crtanje crvenih) da li ce se utakmica igrati. Pa svako normalan bi znao da, kako vreme prolazi, neprilike mogu biti samo vece, hladnije i zatrpanije. Nesto ne znam bas pravila u ovakvim situacijama, provericu, ali mogli su to i radnije da odluce. Pa da se ona saka jada naroda (kaze Bane, oko dvestotinak ljudi) razilazi u toplo!

Dakle, Andjelu s ramena moje seke, hvala!

Skoro da nisam otisla danas u Smederevo! Jos od solunske katastrofe mi nije dobro. Mislim, ne zbog debakla, nego od debakla! Mozda jeste taj poraz doprineo pogorsanju mog pritiska, sveopste malaksalosti i neuracunljivog spavanja, ali pre ce biti da je virus uzeo danak.

Sve u svemu, naterala sam sebe da krenem, cutljivo slusajuci optimisticnog Baneta Bumbara koji vec nedeljama tvrdi da mu se “javlja” da ce Zvezda nekom naplatiti sve, iskaliti se i dati sve golove koje je trebala do sada da postigne. Taca je samo htela da igra Burzanovic, a Ljica se nije specijalno izjasnjavala, sem sto znam da je mozda i pre Baneta naslutila da ce neko bogami biti topovska hrana.

Eh, ali samo su za jednu utakmicu zakasnili sa “otrezenjenjem”! Jednu evropsku!

Da li je na igrace uticala promena trenera, mozda promena atmosfere, rekla bih psihologije, ali ono sto su posle utakmice konstatovali je da mnogo vise vole da igraju napadacki fudbal nego defanzivni, ja bih dodala kukavicki.

Na terenu je od samog pocetka Zvezda bila ekipa koja odjednom vise ne davi loptu, koja zna da krene ka golu protivnika i to da se stushti. Na desnoj strani Deki Milovanovic pokaza da ume i te kako da trci, Molina kao i uvek dobar, ovoga puta po levoj strani. Momak do sada nije pokazivao neku zelju da se “ukrsta” sto mu nije i zameriti. Nedostatak komunikacije (citaj: neznanje jezika) je veliki problem.

Konacno je i Jestrovic dobio lopte ko stvorene za njega. Zato valjda i sluzi centarfor, da zatrese mrezu kada lopta stigne do njega u sesnaestercu! Uz to, da stalno pritiska protivnicku odbranu, visi im na ledjima, nosi ih na svojim, sto je sve u ovoj utakmici umeo i uradio Jestrovic.

FOTO: Bane Bumbar

Filip Djordjevic pak, ako bude dobijao sanse da igra, bice to samo zahvaljujuci necijoj bolecivosti (prema prezimenu, poreklu ili ko zna cemu) jer su u nekoliko prilika i Barkos, ali i Misdongarde pokazali da su bolji.

Necu da kritikujem, pobeda od 5:2 to ne dozvoljava. Ipak, nadam se da je valjda i trenerski tandem Jankovic - Mrkela video iste greske kao i ja, i valjda ce imati pre svega snage da kazu: dosta vec jednom! Stalno trpimo neke igrace a zarad cega? Njihove prodaje (necije zarade)? Cega jos?

Srecom, sa Dunava nije duvala kosava, samo je bilo hladno. I toplo oko srca na kraju!

Kada smo usli u kola, ja sam ponovo pocela da kukam kako mi nije dobro. I jedva sam sacekala da dodjem kuci, skuvam caj i pustim macka Debija u krilo!

Ja nesto verujem u pobedu! Videcemo jesam li realna ili mozda preveliki optimista.

I evo, pet minuta pred kraj, moram da priznam da je ovu utakmicu izgubio nas trener. Umesto da se drzi onoga sto su nekako i igrali (makar protiv Bajerna i Glazgova), resio je da “iznenadi”.

I uspeo je: i svoj tim, i nas! Neprijatno.

Pa iskreno govoreci, Miso Kosanovicu, nisi ti neki trener!

Ako nikad drugo, malog Kacara su svi primetila na utakmici protiv Zvezde i sad protiv Partizana. Sta vise, protiv crno-belih je i trostruko zabelezen!

Gojko, rodjak slavnih boksera Tadije i Slobodana, vise i nije decak. U januaru je napunio dvadeset godina, sto bi trebalo da bude i uzrast kada pokazuje svoju sportsku zrelost.

Nisam bila u nedelju na stadionu JNA, ali ono sto sam mogla da primetim u TV prenosu i ono cega se secam od ranije je da je momak brz, da se dobro krece s loptom, ume da se postavi, ima fini osecaj. Po terenu kakav je bio, tesko je bilo primetiti da li, odnosno koliko je kvalitetan tehnicar, ali je svakako uocljiv njegov skok. Nije ni nizak, sa 184 cm bas odgovara profilu jednog perspektivnog, modernog evropskog fudbalera.

Kako to u Srbiji biva, sledeci koraci su skoro predvidljivi: usledice hitni prelazak u Zvezdu ili Partizan jer je odatle lakse postici dobru cenu za buduci transfer u neki evropski klub. I to ne u neki koji ce na njega racunati kao na perspektivnog igraca i u kome ce voditi brigu o njegovom razvoju, vec u onaj koji je spreman vise da plati. To je i razumljivo, jednostavno zato sto niti Zvezda niti Partizan, ali bojim se ni Vojvodina nece biti “vlasnici” njegovog ugovora, vec i taj, kao i svi drugi “kolaci” od unosnih transfera deli se na zna koliko delova, javno ili tajno.

Mene Gojko Kacar po strasti koju pokazuje podseca na one vrhunske. Moze se meriti sa Mesijem, Runijem ili mladjim Krkicem. Stil igre mu je takav da je, ocigledno, najbolji kada na terenu ima slobodu, kakvu recimo ima Ronaldinjo. Takticka vezivanja bi, verovatno, sputala njegov temperament i verujem da opravdano postavljam pitanje da li bi svi treneri znali da iskoriste do maksimuma njegovu igru i kvalitete.

Ako je suditi po onome sto gaje Djukic u Partizanu (u liku i delu Stevana Jovetica) i Kosanovic u Zvezdi (podrzavajuci Ognjena Koromana), Kacar bi imao mesta i u jednom i drugom timu. Doduse, uvek postoji pitanje da li bi saigraci, “rodjeni” Zvezdasi Partizanovci prihvatali da mu dodaju loptu. Isto tako, i zrelost igraca koji bi u 20 godina trebalo da ima izgradjeno sopstveno misljenje i stav bi u mnogome doprineli njegovom statusu, i njegovoj igri. Uticaj menadzera, zasluznih i svih ostalih koji polazu pravo na njega (i njegov ugovor) mogu biti pogubni, sto smo vec bili u situaciji da vidimo.

Ostaje i ono jos jedno zrno, mogucnost da Gojko Kacar, kao igrac Vojvodine kojom rukovodi ambiciozni ali i kontraverzni Buturovic, ima neki svoj drugaciji put za Evropu! Put kojim se u Srbiji redje ide… ali da vidimo da li i postoji!

Konacno pobeda! Kazu, ne gleda joj se u zubi, ali ova nad Cukarickim je ne za detaljan pregled, vec za seciranje na rezance!

Ko zeli, videce u ovoj utakmici sve slabosti Zvezde.

Zbog nedostatka rukovodstva sad svaka shusha moze da se istresa nad igracima crveno-belih. Barkos (u “civilnom” odelu) je, posle bezuspesnog pokusaja da udje u lozu (o cijim kvalitetima necu da se izrazavam) sedeo sa navijacima. Sramota je veca jer je isti tretman (na pocetku) imao i Marko Perovic, ali je on na kraju ipak bio u lozi. E, dragi nam Barkose, ti si ipak samo stranac i moraces da naucis da u ovoj Srbiji stvari tako funkcionisu. Ko ce da ti objasni, pojma nemam, ali valjda ce neko da pokusa. Sad si video gde si stigao i odakle hoces sto pre da odes.

Sudijsko istresanje je oduvek postojalo, mada je trenutno samo malo vise izrazeno. Nije da se sudija Popovic nesto katastrofalno ogresio o Zvezdu (Kasanski, prvi pomocnik jeste), ali se ogresio o fudbal. Primecujem da nam sudije sve vise izigravaju tate i pedagoge nego fudbalske delioce pravde. Najcesce se sankcionise ponasanja, a najmanje startovi.

Policija se istresa na svima, to im je dozvolio novi zakon, pa navijaci onda, posredno, istresaju sve na timu. Kako rece moja drugarica Tajchy (http://tajchy_11.mojblog.co.yu/), najvise strada ekipa koja, u trenutku kada posrce ostaje bez podrske.

E da, zaboravila sam novi ulaz za novinare! Naime, potrudili su se u Cukarickom da odvoje opasne valjda novinare od prostora gde mogu videti ko kako ulazi-izlazi iz kluba, pa kad dodjes gde smo obicno ulazili, posalju te na suprotnu stranu. Ne ulazi se vise na severu, nego na jugu. Znaci, skroz oko stadiona (ali i bloka zgrada), pa kod moje drugarice na kafu radi oporavka (stanuje prekoputa) i onda na malu kapijicu, kroz dve (neljubazne i bezobrazne) kontrole do limene kutije koju zovu loza. I to jedino ako si “na spisku” koji prave pred svaku utakmicu (znaci, moras da se akreditujes).

Cuh, imao je problema i selektor Crne Gore koga nisu hteli da puste jer nije bio ni na jednom spisku. Na kraju, on je ipak bio tu, zbunjen tretmanom.

Utakmica je bila kao i sve koje je Zvezda odigrala u poslednje vreme. Klasicno mucenje, svi nas citaju kao otvorenu knjigu ali srecom smo imali Milijasa koji je uspeo da bude pametniji od sviju (sto i  nije blo tako tasko) i konacno bolji od Bojana Isailovica (golmana Cukarickog, a bivseg Zvezdinog talentovanog klinca).

Na kraju, vrhunski “strucnjak”, mustiklica Mihajlovic, resio je da i on kaze nesto o obezglavljenoj Zvezdi. Kad mu to nije uspelo ispred svlacionice, dosao je u svoju kancelariju. Sve bi bilo u redu, da upravo njegova kancelarija nije mesto za odrzavanje pres konferencija.

Njegovu kanonadu po igracima Zvezde, a posebno strancima, ne zelim da ponovim, Takav covek ne zasluzuje ni ime da mu se spomene, a kamoli da se prida znacaj nekoj njegovoj nebulozi. Taj balavac, koji misli da moze i vise nego sve, a naravno zbog tatinih para zaradjenih (ili vise otetih) na muci ovog naroda i po politickoj lojalnosti, morao bi jednom da od nekoga dobije lekciju, ako mu vec Zajednica ne moze nista, pa se uprkos kazni pojavljuje tamo gde ne bi smeo.

I na kraju, lepo kaze moj drug Bane Bumbar. Fudbalska Zvezda je dobila svog Gurovica. Pa ko razume, shvatice…

FOTO: Bane Bumbar (vazi uvek isto… za fotke, kod njega!)
Misdongarde je ove makazice uspesno izveo, ali nije bio precizan.

Vasu sam upoznala u Cacku, kada je Zvezda igrala s Borcem, iako imam osecaj kao da ga poznajem oduvek. “Ceo zivot”, ili tacnije poslednjih dvadesetak godina Vasu u stvari poznaje Bane Bumbar, a kad on kaze za nekoga da je dobar covek, ja verujem. Uvek znam kada Vasa dolazi na utakmicu na Marakanu, obicno u poslednje vreme sa suprugom Sladjom, sinom Djoletom i malenom lepoticom cerom Mashom. Znam i sta misli o igracima Zvezde, igri, potezima trenera… za to je zasluzan opet Bane Bumbar!

Posle meca u Lucanima, mi smo krenuli (nas tri i Bane Bumbar) malo posle Vase i Djoleta, koji su ovog puta bez zenskog dela porodice dosli na utakmicu. Posle nekoliko krivina putem, zastoj! Neka bela kola su bila preprecena na putu. Pored njih krvav momak u crvenoj jakni… Vasa!

Ja se ne secam kako smo Bane i ja, a potom i Taca i AnaMne istrcali iz kola i stvorili se na mestu nesrece. Djole je stajao izgubljen usred polomljenog stakla, Vasa je drzao iznad oka nesto belo, niz lice mu se slivala krv.

Djole ide u treci razred, mislim. Navija za Zvezdu, zna sve pesme i svesrdno nas je opominjao na tribinama u Lucanima (na tribini pored one gde su bile Delije, samo od njih razdvojeni kordonom policije, a ispod novinarske loze) da skacemo (da pokazemo da nismo Jocic).

Jedino, ali jedino u trenutku kada sam videla slupama kola bio mi je u mislima Djole!

Odvela sam ga u Banetova kola, ispipala mu glavicu, rukice, terala ga da dishe duboko, zapitkivala… Iz njegovih ociju je izbijao samo strah! Ogroman, strasan strah! Bojala sam se i ja! Bojala sam se da Djole nije povredjen, a da ja ne primetim! Da Vasa nije vishe povredjen! Bojala sam se i jer sam znala da moramo reci i Sladji i malenoj Mashi da se desila nesreca…

Kada sam izasla iz kola, a Taca sela sa Djoletom koji je kao maleni mishic samo odgovarao sa AHA, i mmmne… skoro da sam pala na putu koji je bio kao ledena ploca.

Djole je do Cacka previse mirno sedeo u mom krilu, pribijen uz mene, zaplasen, ocigledno jos uvek u soku. U stan je on prvi usao, zatim ja, a tek onda Vasa koji je zaklonio posekotinu iznad oka i podlive oko! S vrata sam ponavljala Sladji najoptimistickijim glasom koji sam mogla u tom trenutku da izvucem da su dobro, ali da se eto, desilo, da treba da idemo ipak do bolnice.

Naravno da smo svi bili u soku! Sladjin brat je dosao kolima, a Sladja je, umesto da se obuce, namestala i razmestala krevet u decijoj sobi, nesvesno. Na kraju, nasmejala se kada sam joj rekla da prvo dvojicu muskih odvede kod lekara, a ako treba, kad sve prodje, nek nalupa samare muzu, iako nije kriv!

Od Cacka do Beograda putovali smo duze nego obicno! Bane Bumbar jako dobro vozi, dobar je i auto, ali jednostavno, previse se toga desilo da bi smo isli brze. A bila je i magla preko Rudnika.

Vasi su snimili glavu, dobro je. Djoleta je lekarka “ispipala”, isto kao i teta novinarka, dobro je i on. Osim sto je jos uvek uplasen…

Da, zaboravila sam, Zvezda je igrala nereseno, 1:1. Za gol koji je postigao Kastiljo je jako zasluzan Misdongarde. A prvo poluvreme je za zaborav.

Eh, ako sam posle Bajerna bila tuzna, posle Napretka sam LJUTA! I to strasno! Najstrasnije!

Opet je sve pocelo dobro. Bogami, i da bolje ne moze biti na kraju prvog poluvremena! Posle puno trcanja, nekoliko simpaticnih dodavanja, gol! Gle cuda, u posledjem minutu prvog dela! Gle cuda, na odbijenu loptu imao ko da natrci!

FOTO: Bane Bumbar

Doduse Molina, to nije naucio tako tu kod nas, vec tamo, gde je do sada igrao. E, a uz to, Delije podrzale tim, onda posebno i Smucija, koji i sam zna da je kriv makar za treci gol protiv Bajerna. Ali Delije su carevi! Najbolji na svetu! Pravi!

I drugo poluvreme je pocelo ok. Malo me nerviralo sto u stvari igamo “viktoriju” ali nikako da postignemo gol! Da li je moguce da treba da naravimo hiljadu sansi za jedan gol?

I onda, sok! Kaze meni moja seka, kada je Andjelkovic onako blesavo odreagovao i napravio korner za njih: Ja se bojim ovih prekida pred kraj, gledaj kad uvale gol!

Kako rekla, tako se i desilo! Zvezdini igraci se svi, ali svi od reda nabili u krilo Randjelovicu. Da su barem Djordjevic (kome je ipak bilo lepo u Radu,  nije morao da se vraca) i Burzanovic ostali na polovini protivnika… Eh, da su!

Pavlovic je ostao sam kao duh, najusamljeniji na svetu, a odbijena lopta mu je tako legla na nogu…

Na kraju, nisam ja ljuta sto je Zvezda primila gol. Ljuta sam jer nije postigla dva kada je trebala.

I ljutim se sto u timu ocigledno imamo sitnih srpskih dusa koje misle da ce time sto ne dodaju loptu strancima ovi jednostavno i da nestanu!

I ljutim se sto smo nahvatali strah od samih sebe specijalno izrazen u poslednjim minutama meca.

Jutro posle! Popila sam kafu, pa jos jednu kafu, pa sad cu jos jednu, i jos uvek u stvari ne znam sta bih napisala o sinocnoj utakmici!

Da pisem o terenu? Pa svi su dobro videli isto sto i ja, sta ja tu ima sad da izmisljam rupu na saksiji! Mene jedino cudi da li je to neko glup ili bezobrazan u toj mojoj (i vasoj) Crvenoj zvezdi pa od Cecinog koncerta nista nije naucio sto bi mogao da primeni posle Colinog? Nemam dokaza, ali izgleda da se neko namerno, smisljeno poigrao s necim s cim nema prava: s terenom! Koji nit je njegova njiva (a izgledala je posle utakmice kao da je oranica spremna za jesenju sadnju), nit je njegov vrt (boje su se smenjivale: zemlja, zemlja, malo trave, zut busen, zemlja, zemlja…).

Mozda da pisem o formaciji? I ovako svi od reda Kosanu zameraju na “defanzivnim” varijantama, ne znam samo otkud Otmaru Hicfeldu hrabrost da posle utakmice pohvali Zvezdine napadace (Milijasa, Koromana i Molinu) i spiceve (Burzanovica i Barkosa).

Foto: BANE BUMBAR

A da, treba da pisem o dekoru! Slapovi papira, svi zavrsili na terenu (iako je ubacivanje bilo cega u isti strogo zabranjeno, ali valjda se tu ne racunaju rolne… neko stupidasto zensko negde rece TOALET PAPIRA! Kako volim te nadobudne…).  Nego, kako li prosvercovase one zastave koji su se pojavili u drugom poluvremenu, da mi je znati…

FOto: BANE BUMBAR

Mozda bih trebala da spomenem politicke parole! Bes sa Jocica prenet i na Kostunicu i Tadica! Dobra manipulacija masom! Pametno smisljena propaganda! Pocinje predizborna trka, vidim! I pljujem na one koji koriste ovakve prilike!

Foto: BANE BUMBAR

Ma igrace treba da spomenem, svakako!

I trenera da ne izostavim!

Golmana Randjelovica nikako!

Uz rame mu ide i ceo zadnji red. Basta! Bajalica!

A izjave posle utakmice? Mozda njih treba da navedem! Posebno one koje su neki dali sa suzama u ocima. Ili se ljutili na konstatacije novinara. Mada, i mene je iznervirao onaj koji je Koromanu onako sasuo u lice da je postigao gol zato jer je golman bio lose postavljen!

Na kraju, stvarno, dokle mi da kudimo nas same? U poluvremenu, na novinarskoj galeriji (inace uvek do pola ispunjenoj ppredstavnicima sedme sile, a od pola raznim prijateljima kluba, igracima bivsim i sadasnjim, a kojima nije mesto u cetralnoj ili nekoj drugoj lozi, i slicnoj vaznoj ali sitnijoj boraniji), svi su pricali kako Bajern igra s pola snage, pusta nas… kladionice… Ne mogu da verujem koliko je nasa malodusnost velika, koliko sami sebe ne postujemo i koliko smo spremni da se prodamo za malo! Naravno, onda smo ubedjeni i da su drugi spremni da se prodaju isto tako za malo! Ama, ako ne cenis sam sebe,nece te ni drugi ceniti!

E, da… neko je spomenuo i da je utakmica igrana u ono doba noci jer je koja stotina hiljada eura vise to sredila!

Na kraju, najveci utisak je ipak koliko sam tuzna! Nesto lepo, nesto sto je bilo jako lepo, pretvorili smo u tugu! Moju, vecine od onih 45.000 gledalaca, mnogih pred tv ekranima… Pa dobro, dokle tako!